Dobra vest je da, suprotno pričama koje kolaju gradom, nema najezde „čudnih”, „mutiranih” i „otrovnih” komaraca i neidentifikovanih  letećih krvopija, tvrde na Poljoprivrednom fakultetu. Loša vest je da sa dobrim starim „klasičnim” komarcima verovatno nećemo raskrstiti barem još nekoliko dana.

Pljuskova može da bude a ne mora da znači – „najpreciznije” je što su meteorolozi mogli juče da prognoziraju. Sekretarijatu za zaštitu životne sredine preostalo je samo da pripremi sve kako bi danas bila izvedena još jedna akcija zaprašivanja komaraca. Ali, do poslednjeg trenutka, dok ne budu uvereni da se još jedna oluja neće sručiti na Beograd, neće znati da li će izdati nalog za poletanje. Preko potrebno zaprašivanje još „ visi u vazduhu” – za razliku od aviona, koji možda ni danas neće smeti da se odlepe od zemlje.

– Za suzbijanje komaraca iz vazduha neophodna su makar dva dana sa temperaturama iznad 25 stepeni Celzijusa, bez vetra i kiše. Vremenske prognoze su neodređene i ne omogućavaju nam da planiramo. Ako zaspemo grad preparatom a pljusak sve to spere, optužiće nas da smo bacili novac. Ako kiše ne bude a mi ne izvedemo akciju jer nam je nevreme najavljeno, napašće nas što ništa ne radimo. Isti problem imaju u svim gradovima Srbije. Piloti nam kažu da ne pamte kada je vreme bilo ovako nepredvidivo i nezgodno za let. U Subotici su, na primer, bili najavili savršeno vreme za akciju, avioni su se spremili a onda je pala grozna kiša – kaže Marija Grubačević, pomoćnik sekretara za zaštitu životne sredine.

Stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta uveravaju da i ove sezone krvlju hranimo samo već odomaćene vrste komaraca i srodnih krvopija, iako se mnoštvo Beograđana kune kako je lakokrilac koji ih je gricnuo i ostavio gigantski otok, od kojeg im je noga ili ruka podnadula kao stablo sekvoje, izgledao nekako egzotično. Čini se da oni, ipak, od komarca prave slona. Ako ne baš slona, svakako tigra, pošto je jedan od „stalnih sumnjivaca” svake, pa i ove godine – tigrasti komarac

– Taj insekt nije dobio naziv po šarama jer njih, slabije ili jače izražene, ima svaki komarac. Nismo spazili ni njega niti bilo koju vrstu koje nisu uobičajene u Beogradu. Čujem da su u Nišu uhvatili simulide, muve koje su nešto drugačije od onih koje nam stalno lete oko glave. Sitnije su, zdepastije i grbavije nego komarci ali takođe se hrane krvlju i ujedom izazivaju alergijske reakcije. Međutim, ne mogu da potvrdim ni da su se one pojavile u Beogradu. S obzirom na to da redovno nadziremo populaciju komaraca, verovatno bismo primetili i simulide da ih ima – kaže profesorka Radoslava Spasić, sa Poljoprivrednog fakulteta.

Više ugriza znači i veće šanse za burnije alergijske reakcije. Kako podsećaju lekari, otoci, crvenilo i svrab nisu neobični, čak i kada su ekstremni. Reakcije variraju ne samo od osobe do osobe nego zavise i od toga u kakvom je stanju organizam, tako da pojedinac jednom može i da ne primeti da je uboden a sledeći put da se gadno napati.

– Sigurno je samo da imamo više pacijenata nego prošlih godina. Naročito dramatično izgledaju deca pošto im je imunitet slabiji, dešava se da im oko bude potpuno zatvoreno otokom od uboda komarca. Sve to, ipak, ni po čemu nije čudna klinička slika – rekla je doktorka Ivanka Đerković, iz Doma zdravlja „Stari grad”.

Mada letećim eskadrilama predstavljaju svojevrsnu artiljerijsku podršku koja eliminiše našu odbranu, kiše ubijaju komarce „prijateljskom vatrom”. Nažalost, krilate krvopije predosete oluju i sklanjaju se u stanove. Na suvom i toplom njima se probudi apetit. Iz domova ih preparati bačeni iz aviona ne mogu isterati, pa preostaje jedino obračun prsa u prsa ličnim naoružanjem – novinama, papučama, plastičnim „pecalicama”...